Početkom 1916, izveštavajući iz Soluna svi saveznički mediji pisali su o Slavki Tomić, heroini Velikog rata, kao o prototipu žene ratnice, nazivajući je i srpskom Jovankom Orleankom.
Kao simbol žene ratnice, engleski i francuski autori u delima o Prvom svetskom ratu navodili su ime upravo Slavke Tomić. Međutim, u srpskoj literaturi, koja se bavi ovim periodom, njenog imena uopšte nema.
Srbi za nju ne znaju.
O životu velike srpske ratnice, koja je svojom pojavom i hrabrošću opčinila i francuskog slikara, Almeri Lobel Riša, koji je njen lik ovekovečio na platnu, jedino možemo saznati iz stranih izveštaja i strane literature.
Prvi tekstovi, uz koje je štampana i fotografija osamnaestogodišnje Slavke u uniformi, objavljeni su 4. februara 1916. godine u britanskim novinama Dejli skeč i Dejli miror. Izveštavajući iz Soluna, britanski reporteri su narednicu Tomić nazvali maskotom Balkanske armije, navodeći jedino da je dve godine u borbenim redovima srpske vojske.
Nekoliko dana kasnije, 9. i 25. februara, privlači i pažnju francuskih medija. Njena fotografija se našla na naslovnoj strani Ekselsiora, koji joj odaje počast nazivajući je srpskim vojnikom i srpskom heroinom. Francuski ratni izveštač iz Soluna Žil Rato je u listu Gal 11. februara objavio i razgovor sa komitom Slavkom Tomić.
„U rat je ušla kao običan vojnik. Povređena je u bici u Sarajevu i otad ima metak u kolenu.”
Francuzi su je opisivali kao 18-godišnjakinju, nežnog dečjeg izgleda, uvek nasmejanu u pričama sa svojim saborcima, namrštenu samo kad se pomenu Austrijanci ili Bugari.
– U francuskoj bolnici u Solunu operisali su joj koleno i izvadili metak, koji je nosila još od Sarajeva. Jedina želja tada bila joj je da se vrati u odred i bori se protiv Nemaca i Bugara – naveo je Andrija Šošić, autor knjige “Srbija u Prvom svetskom ratu – hronologija dešavanja” i dodao da je Slavka bila rođaka lekara u štabu srpske vojske kapetana Splavskog (Splanjski).
Borila se protiv Bugara na planini Babuni u Makedoniji. Veruje se da je odatle uspela da pređe u Solun s nekim Francuzima i tako bude među malobrojnima koji su izbegli Albansku golgotu.
Pojava žene ratnice je izazivala veliko interesovanje savezničkih vojnika i novinara u Grčkoj. Jedino je još među ruskim borcima bilo žena na prvoj liniji fronta. U knjizi „Heroine Velikog rata” E. V. Voltersa (London, oktobar 1916), kao primeri ratnica pominju se jedna „ruska amazonka”, čije ime nije navedeno, i srpska narednica Slavka Tomić.
„Bila je visoka i stamena devojka, stasa koji podseća na kakvog mladića koji se aktivno bavi sportom. I njeno lice više nalikuje izrazu nekog veselog i dobroćudnog mladića. Međutim, u tom izrazu se primećuju i blagost i nežnost, koje otkrivaju ženska osećanja.”
„Nosi pripijenu šajkaču srpske vojske i prepoznatljiv vojnički šinjel sa zbijenom dugmadi duž grudi i epoletama na naramenicama. Na njenom šinjelu vidimo ordenje i odlikovanja. To znači da ta mlada Srpkinja nije bila samo aktivna žena vojnik već je bila i borac koga su krasile pozamašna hrabrost i razboritost. Njeno ordenje nam govori da je u službi provela najmanje dve godine, čime je stekla narednički čin, a za jednu osamnaestogodišnjakinju to je svakako jedinstveno iskustvo!”, zapisao je Volters.
Anegdota koju je zabeležio francuski izveštač Žil Rato možda je opisuje još bolje:
„U srpskoj vojsci svi znaju ovu ženu narednika. Kad je sunarodnici sretnu na nekom solunskom keju, odmah joj prilaze i bratski je zagrle.”
„Nedavno su joj u zabačenoj ulici prišla dva grčka vojnika. Jedan od njih ju je uzeo za ruke, tobože da joj čestita, a drugi joj je oteo novčanik u kom je čuvala sav novac koji je imala – trista franaka. Primetivši šta su joj uradili, devojka vojnik se zaklela da će se osvetiti.”
„Obišla je grad uzduž i popreko i dva dana kasnije se našla licem u lice sa dvojicom grčkih vojnika koji su je opljačkali. Skočila im je za vrat, uhvatila ih za kragnu tunike i tako odvukla do policijske stanice na Trgu slobode. U džepu jednog od lopova pronašli su novčanik te gospođice, u kom je ostalo malo više od dvesta franaka.”
U britanskom Kraljevskom muzeju (Imperial war museum) sačuvan je i video-snimak Arijela Vargasa, u čijem je opisu navedeno da „srpska heroina pozira snimatelju tokom razgovora sa britanskim i srpskim oficirom. Prihvata cigaretu koju joj nude i osmehuje se, okružena svojim saborcima.”
U Srbiji se o Slavki nije pisalo za vreme Velikog rata. Ne zna se da li je, posle formiranja Solunskog fronta, nastavila vojevanje u komitskoj četi Jovana Babunskog oko Prespanskog jezera, ili je bila među borcima na Kajmakčalanu.
Ostalo je nepoznato da li je doživela trenutke pobede o kojoj je sanjala, i ako jeste – gde je posle nestala.
RTS/RASEN/OPANAK
