Mlada moma negovala
Zelen ruzmarin,
Što ’no ga joj poklonio
Gazda – Lazin sin.
Svako jutro ustajala
Ranom zoricom,
Svoj ruzmarin zalevala
Bistrom vodicom.
Zborila mu: „Al’ si krasan,
Ruzmarine moj!
Na srce mi, u dušu mi
Pada miris tvoj.“
A ruzmarin usudi se,
Šapće — uči je:
„U svatovi ja mirišem
Malo drukčije.
To ti ne znaš, luda mlada,
Sad ti rekoh, znaj!
Ako misliš da te varam’,
A ti pokušaj.
Ono momče davno čeka,
Na to navija;
Mene šalje da mu budem
Provodadžija“.
Divna j’ moma, kad je rumen
Stida oblije.
A ruzmarin zamirisa
Najsvatovskije.
Jovan Jovanović Zmaj, “Javor“, 1887.
Jovan Jovanović – Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa.
Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.
Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica „Smilje“ sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnosti nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga.
Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.
