Sergej Jesenjin jedan je od najznačajnijih ruskih pesnika između dva svetska rata. Uživao je veliku popularnost, naročito kod mladih čitalaca, u Rusiji i u svetu. Bio je pesnik prirode, snažnih osećanja i strasti.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.
Najpoznatija dela su mu roman u stihovima „Ana Snjegina“, „Pesma o keruši“, „Ispovest mangupa“, „Kačalovljevom psu“ i poema „Crni čovek“.
Ovako je Jesenjin govorio o Srbiji:
U svom sonetu „Greciя“ Jesenjin slavi Srbiju, a Grčku kori zbog pasivnosti i dvoumljenja. Učinio je to kao budući vojnik na ruskom frontu Prvog svetskog rata. Pozvan u vojsku u Petrogradu, 25. marta 1916, upućen je u Carsko Selo i raspoređen u posadu sanitetskog voza broj 143.
Nastanak soneta „Grčka“ podsticalo je i pisanje ruskih novina, početkom 1915, o neslozi Grka da stupe u rat: jedni su za saradnju sa Nemcima, drugi naklonjeni Antanti. U svom sonetu u moskovskom časopisu („Ognivo, 1915), Jesenjin je, za podstrek Grcima, pomenuo slavne iz njihove drevne istorije – junake Trojanskog rata i Homerove „Ilijade“. A u poslednjoj strofi, uputio je Grčkoj jarke reči ohrabrenja: „Britak mač izvuci. Budi sestra srpska“:
Greciя
Mogučiй Ahilles gromil tverdыni Troi.
Blistatelьnый Patrokl sražennый umiral.
A Gektor meč o travu vыtiral
I sыpal na vraga cvetuщie levkoi.
Nad prahom gorestno sletalisь s plačem soi,
I lunnый serp setь tunik prorыval.
Ustalый Ahilles na zemlю pripadal,
On nes ubitogo v rodimыe pokoi.
Ah, Greciя! mečta duši moeй!
Tы skazka nežnaя, no я k tebe nežneй,
Nežneй, čem k Gektoru, geroю, Andromaha.
Vozьmi svoй meč. Budь Serbii sestroю.
Napomni miru sgibnuvšuю Troю,
I dlя vandalov pustь černeюt meč i plaha.
Navodno su i ovo reči ruskog pesnika o srpskom narodu, ali za sada nemamo potvrdu autentičnosti:
„Daleko, ispod Karpata, tamo gde dve reke teku kroz ravnicu, postoji jedan narod. Seljački i žilav, nalik ruskom narodu. To je srpski narod. Težaci koji ljube zemlju i nebo slovenskom ljubavlju za zavičaj. Ćudljivi, ali topla srca.“
Rasen
