Petrovača ili petrovka domaća je, srpska, sorta jabuke koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku.
Zbog svoje velike otpornosi prema raznim bolestima, insektima i nepogodama ljudi su je često sadili. Ne zahteva prskanje niti neku preveliku brigu.
Mirisni plodovi jabuke petrovače mnogima su prvo sećanje na detinjstvo, odrastanje na selu ili boravak kod bake i dede. Plodovi lako otpadnu sa stabla pa se uglavnom kupe ispod krošnje i jedu. Takvi su najzreliji i najsočniji.
Postoji crvena i bela petrovača, a razlikuju se po veličini ploda i boji pokožice.
Petrovača ima srednje bujno stablo, okruglaste krošnje. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika, težine od 40 do 50 gr. Pokožica je tanka, slamasto žute ili crvene boje. Meso je sočno, krto, slatko i prijatnog mirisa.
Ovo je najranija sorta domaćih jabuka. Prva sazreva, krajem juna pa sve do sredine jula (oko Petrovdana) kada se i bere.
Može da se razmnožava i izdancima. Koristi se u ishrani u svežem stanju ili za pite i kolače.
Zaslužuje pažnju kao jedna od najranijih sorti, a sa druge strane moramo je sačuvati i koristiti u oplemenjivačke svrhe.