Na najradosniji hrišćanski praznik ujutro je dobro sve započeti. Mirboženje se po običaju radilo između muškaraca i žena, samo se muž nije mirbožio sa ženom.
Kada se mirboži govori se ”Mir božiji! Hristos se rodi! Poklanjajmo se Bogu i Hristovom roždenstvu!“.
Pale se sveće. Nekada su se one pravile od domaćeg voska. Sveća je namenjena živima i koliko u kući ima živih toliko se sveća zapali, skupi zajedno i obavije crvenom svilom. Sveća se pali u pšenici ili nekom drugom žitu.
U crkvu se ide rano, a kada se vrati postavi se trpeza.
Pored raznih jela i pića na sredini stola se stavlja tako urađena sveća. Pre nego što se sedne za trpezu, zapali se sveća, pomoli se Bogu, i tamjanom se okadi kuća, trpeza i ukućani. Dok sveća gori gleda se kuda plamen naginje i kako se vosak razliva.
Ako se vosak sveće razliva po žitu smatra se da će biti dobar rod, na koju stranu se naginje pepeo i plamen smatra se da će ta strana roditi.
Kada se dođe do polovine jela sveća se ugasi i to tako što se uzme komad česnice, zamoči u vino i onda se tako sveća izgasi, zatim se taj komad pojede, a svi probaju to vino. Mrve sa trpeze se ne bacaju nego se davaju stoci ili kokoškama.
(Trebinje)
