Ljubav dvoje velikana srpske umetnosti cvetala je na umetničkoj sceni i van nje sredinom 20. veka, a ostala je ovekovečena u knjizi „Ogledalo ljubavi“ objavljenoj 1994. godine.
Olja i Leonid upoznali su se kao studenti na konkursu za spomenik Marksu i Engelsu. Leonid Šejka bio je jugoslovenski arhitekta i slikar rođen u Beogradu od oca Ukrajinca i majke Srpkinje. U momentu upoznavanja bio je student, a kontakt sa lepom slikarkom prerasta u dopisivanje i ljubav koja će potrajati godinama. Umetnici su zajedno osnovali „Društvo prijatelja Baltazara“ koje će usloviti stvaranje umetničke grupe Mediale sa ciljem traganja za suštinom umetnosti.
Olja Ivanjicki bila je slikarka u usponu i jedna od najpoželjnijih devojaka beogradske umetničke scene. Ova srpska umetnica imala je rusko poreklo. Njeni roditelji su se nastanili u Srbiji posle proterivanja iz Rusije usled Oktobarske revolucije. Završila je likovne umetnosti i prva se u Beogradu oprobala u pop artu, šezdesetih godina prošlog veka. Doživela je 99 samostalnih izložbi kod nas i u inostranstvu, a njene slike krase galerije širom sveta. Osim slikarstva, bavila se i arhitekturom i vajarstvom.
Ljubav dvoje izvanrednih stvaralaca trajala je pet godina, dok 1961. svako nije otišao na svoju stranu. Leonid umire svega devet godina kasnije, a njegova velika ljubav nadživela ga je za cele četiri decenije! Prisećajući se njihovih dana Olja Ivanjicki je objasnila da joj se jednom, praktično niotkuda, nepoznat čovek pojavio na vratima. Nosio je jednostavnu kutiju za cipele i u njoj pohranjena pisma koja je godinama slala Šejki i koje je on predao drugu na čuvanje.
Kao trag ove romanse ostala su očuvani redovi koje je par razmenjivao u trenucima razdvojenosti. Ovakve situacije najčešće su bile posledica Oljinih odlazaka u porodičnu kuću u Kragujevac. Na jednostavnom, požutelom papiru iz školskih svezaka, nagriženom nemaštinom, ostale su ovekovečene njihove patnje.
Pročitajte i: Recept za puslisce: Neodoljivi slatkiš koji se brzo i lako sprema
Leonid je pisao:
“Mnogo sam zaželeo da te vidim, postaješ u meni nekakva ‘apstrakcija’. Hoću da čujem tvoje disanje. Premda ljubeći ono mesto na hartiji mogu da zamislim tvoje usne, ipak to nije to”.
„Noćas sam te sanjala, pokazuješ mi svoje nove slike… Tako sam tužna i uznemirena… Noćas sam te tražila cele noći i probudih se vrlo nesrećna. Kad će jednom sve proći…” – odgovarala je Olja Ivanjicki.
Borba na ljubavnom planu bila je praćena besparicom i težnjom za uspehom i priznavanjem u umetničkim krugovima. Razdvojenost, Oljina rastuća popularnost i Šejkina ljubomora uzimale su maha. Ivanjicki je vremenom postala centralna ličnost Mediale. Zapažena po talentu i lepoti, privlačila je pažnju na sebe gde god da se pojavljivala. Uvek u posebno odabranom društvu, uvek primećena. Leonid iako razdiran ljubomorom, ipak je tvrdio da jedino uz nju može i želi da „potraje“. Žalio se: “Možda bi bilo najbolje da se uzdržavam od pisanja, jer sam ogorčen tvojim otezanjem. Bes mi se stišava ako sada plačeš ili se ljutiš.”
Naslućujući nemogućnost da se veza održi Olja je tugovala: “Mislim da si opet počeo da sumnjaš. Pišeš da treba da dođem, a znaš da za ovo pismo dajem poslednjih 15 dinara. Kako ocu da kažem da treba da se vratim? Strašno sam nesretna…”
Pročitajte i: Srpsko jelo koje topi masti i snižava holesterol: Vekovima već čuva zdravlje
Nemoćni da se razumeju, shvataju da je jedino rešenje konačan razlaz. Šejka izražava svoju nemoć da je zadrži: “Možda ti više priželjkuješ da ja budem kriv, nego što to stvarno jesam. Ipak molim za oproštaj. Dovoljno smo izmučili jedno drugo, i možemo i ovako, bez motivisanja krivicom, bez ljutnje i mržnje, da se definitivno raziđemo. Da li ćeš mi poverovati da zaista iskreno želim da se konsoliduješ, da nađeš Smisao i Ljubav, i da budeš srećna…”
Ljubav se odavno ugasila; ni Olja ni Leonid više nisu među nama, ali je priča o njihovoj romansi i dalje živa – priča oslikana bojama…
Izvor: Opanak
