Krajem prethodne godine pokrenuta je inicijativa da se najlepši srpski brend, ćilim, upiše na Uneskovu listu svetski kulturne baštine.
Ćilimi su nekada bili neizostavni deo svakog doma, koga su krasili od poda do plafona.
Mekani i lepog dezena, iako im je prvobitna namena bila da služe kao prostirka za pod, naše domaćice kačile su ih i na zidove, a u hladnim zimskim danima služili su i kao prekrivači.
Danas se čuvaju u malom broju domaćinstva, a zbog svoje lepote i autentičnosti često predstavljaju jedinstven diplomatski poklon najvišim zvaničnicima iz sveta. Svoj primerak pirotskog ćilima dobili su francuski, kineski i ruski predstavnici državne vlasti, a staparki ćilim dobio je britanski princ Čarls.
U svetu najpoznatiji je persijski ćilim.
Kod nas postoje tri vrste ćilima – pirotski, staparski i sjeničko-pešterski.
Oni se, prvenstveno, razlikuju po šarama.
Šare su imale izuzetno važnu ulogu u izradi ćilima. Prema drevnoj tradiciji, njihova namena bila je pre svega magijska.
Prema raspordu šara, koje su tkalje pravile, tačno se znalo kom delu kuće je ćilim namenjen, kao i kom članu porodice. Takođe, nekada je ćilim bio i neizostavni deo devojačke spreme.
U Srbiji najpoznatiji je pirotski ćilim.
Za oživljavanje ćilimske tradicije i promociju pirotskog ćilima u svetu najzaslužnija je kraljica Draga, koja je finansirala štampanje zvaničnog kataloga “Album pirotskog ćilima” u Beču, 1902. godine.
U njemu je ustanovljeno da pirotski ćilim ima 122 šare i 96 ornamenata. Interesantno je da su lice i naličje pirotskog ćilima gotovo identični, a garancija trajanja je 50 godina. Budući da se može koristiti sa obe strane, njegovo trajanje produžava se na čitav vek.
Pirotski ćilim izrađuje se od najkvalitetnije vune, na vertikalnom razboju. Osnovna tehnika tkanja je klečanje, a autentične šare najčešće imaju simetričan oblik. Najpoznatija od njih je kornjača, koja dimbolizuje dug život i blagostanje.
Ono što pirotski ćilim pre svega razlikuje od sjeničko-pešterskog jeste takozvani ćenar, odnosno ivica koja uokviruje ili ceo ćilim (spoljašnji ćenar) ili celine na ćilimu (unutrašnji ćenar ili čendra). Ćenara uglavnom nema na sjeničko-pešterskom, i nikad na staparskom ćilimu.
Sjeničko-peštarski ćilim
Po šarama često nalikuje na pirotski ćilim, međutim, ono po čemu se razlikuje od njega jeste da su šare često geometrijskog oblika, nema ćenare, može biti sa resama ili bez njih i grublje je pređe.
Neretko se dešava da se na ovim ćilimima mogu naći i cvetni dezeni – scetovi perunike, poljske ljubičice i lale često krase ovu vrstu ćilima.
Nekada se izrađivao na horizontalnom a danas na vertikalnom razboju, pa ne mora da se sastavlja po sredini ili iz nekoliko delova, već se tka izjedna dvonitnom tehnikom (pretkivanje), uzlanjem (čvoranjem) i klečanjem. Sirovina je vuna sjeničke autohtone ovce pramenke.
Staparski ćilim
Staparski ćilim je nazvan po Staparu u okolini Sombora, i na njemu je očigledan uticaj baroka, bodermajer, pa i ampir stila. Najčešće šare su stilizovani floralni motivi. Ovim ćilimima nekad su se uglavnom prekrivali kreveti.
Kao i sjeničko-pešterski, i ovaj ćilim se nekad spajao na sredini ili je rađen u nekoliko delova koje su posle sastavljali. Sirovina za staparski ćilim je kombinacija kudelje i vune (više kudelje nego vune). Ima još jednu osobenost – nikad nema rese.
OPANAK/Slovo pres
