U Srbiji nema mezetluka bez kobasica. Prava domaća trpeza ne da se zamisliti bez ovog proizvoda koji se vremenom toliko odomaćio da se o njemu nižu poslovice. Budući da su se kobasice odvajkada rado pripremale na ovim prostorima, uvek se postavljalo pitanje nabavke tj. plaćanja njenih sastojaka. Kako su zbog nemaštine uglavnom pravljene u ograničenom broju, zalihe najčešće nisu mogle da potraju do kraja zime. Otud se u narodu pojavio često citiran izraz „Ima dana više nego kobasica!“
Pročitajte i: Čudotvorna voda: Mesto u Srbiji gde je Toplica Milan lečio svoje rane
Ako je za verovati Homerovoj Odiseji prve kobasice pravljene su još u staroj eri. Jedan od glavnih razloga za to je,verovatno, bila činjenica da nisu imali rešenje za duže očuvanje svežeg mesa. Kao teže kvarljive, kobasice su bile idealna zamena. Izvesno je da su korišćene u starom Rimu i da su ih najviše konzumirali legionari i svi oni kojima su bili uskraćeni klasični mesni obroci.
U srednjem veku, sastav kobasice je bio obogaćen primenom začinskog bilja. Njene različite varijante vremenom preplavljuju Evropu i većinom nailaze na odličan prijem. I Srbija ih je oberučke prihvatila, i usput razvila mnogobrojne brendove. Budući da su u našem narodu našle široku upotrebu, teško da bismo neku mogli da izdvojimo kao omiljenu.
Čajna kobasica je svakako jedna od favorita u Srbiji. Nastala je u Nemačkoj u 19. veku, a naziv je bio vezan za običaj da se od nje prave sendviči koji su konzumirani uz čaj. Na našim prostorima pojavila se pre pedesetak godina i odmah je stekla ogromnu popularnost. Naziv „čajna“ je prihvaćen, ali je greškom dovođen u vezu sa Kinom zbog sličnosti sa engleskim izgovorom ove zemlje. Još jedna zabluda po pitanju porekla odnosila se na Čajetinu (Zlatibor), pa je pogešno vezivana i za ovo područje. Danas se pravi od goveđeg i svinjskog mesa uz čvrsto masno tkivo svinja i brojne začinske dodatke.
Pročitajte i: Crkva Svete Marine: Velelepna građevina koja na poseban način krasi Banju Vrujci
Peglana kobasica karakterističnog spljoštenog izgleda je ponos Pirota i okoline. Pretpostavlja se da je nastala u doba vladavine Turaka. Budući da muslimani ne koriste svinjsko meso, pravljena je od kombinacije goveđeg, kozjeg i ovčijeg mesa. Prema verovatnijoj teoriji kralj Milan Obrenović je u 19. veku odredio mere za smanjenje broja stoke. Naime zbog preobimne ispaše, flora u zemlji je bila narušena i naloženo je da se broja domaćih životinja drastično smanji. Suočeni s problemom, seljaci su od njih počeli da prave kobasice.
U ovoj trci ne zaostaje ni čuvena Sremska kobasica, pogotovo među onima koji preferiraju ljuto. Pravi se od svinjskog mesa i ljute paprike, a posebnu, prepoznatljivu aromu daje joj beli luk.
Među velikim ljubiteljima kobasica nezaobilazan je sudžuk. Ovaj proizvod zastupljen je na celom Balkanu, ali i u velikom delu Azije. Pravi se od mlevenog mesa i začina posle čega se suši nekoliko nedelja. Uglavnom je u pitanju goveđe meso, ali se pravi i od jagnjetine kao i od konjskog mesa. Ljutina kod sudžuka varira, prilično je slan i obiluje visokim sadržajem masti.
Izvor: Opanak
