Sigurno vam se makar jedanput desilo da vidite zvezdu padalicu. Danas znamo da u stvari ova pojava nije toliko romantična koliko zvuči – u pitanju su „samo“ meteori koji velikom brzinom uleću u atmosferu. Ipak ova činjenica nije promenila verovanja koja se kod Srba vezuju za zvezde od davnina. U pitanju su bezbroj oprečnih tumačenja kako romantičnih, tako i setnih, pa čak i komičnih. Jedno pravilo im je zajedničko: ako ste je i videli, nemojte je odati. Zauzvrat, zvezda će vam ispuniti želju, spasiti nekoga ili otkloniti nesreću. Zavisi kom verovanju se priklonite…
Najstarija shvatanja zvezda padalica najbliža su bajkama. Kada su ovu pojavu viđali na nebu, naši preci su verovali da vide zmaja! Neman, koja uzleće, bljuje vatru i nestaje ostavljajući trag.
Najčešća verzija je vezana za upokojene i najprisutnija je u našem narodu. Prema njoj, svako živo biće ima svoju zvezdu koja gori. Gašenjem života gasi se i zvezda. U tom momentu treba zamisliti želju, a duša upokojenog će je ispuniti.
Drugi, pak, zvezdu vezuju za dušu anđela, pa čak i za samog Boga. To se, kažu, nebeski otac naslonio na raj, čime se otkotrljalo par zvezda na zemlju, a ljudi kojima su se ukazale imaće milost Božju.
Nekada naš narod veruje da zvezda koja pada beži zbog nečega. Tako može da predstavlja, recimo, vojnika koji je u bekstvu. Ako je ne odate, ostaće na slobodi. U tom trenutku najbolje je tiho izgovoriti. „Beži druže za goru!“.
Zvezda može da bude i trag dvoje ljudi koji se jure pošto su u zavadi, pa će ako se susretnu doći do tuče. Tada im došapnete „Za grm, druže“ i sprečićete zavadu.
Prema nekim tumačenjima u pitanju je negativan kontekst. Zvezda koja pada sa sobom donosi rat, smrt ili generalno bilo koju nesreću velikih razmera.
Ipak, razvedrite se, jer ako pronađete mesto gde je zvezda pala, na njemu će vas čekati zlato.
Izvor: Opanak
