Сузе Раше Попова заувек ће нас болети: Прича о Рашиној највећој љубави

Ово је прича о љубави између Раше Попова и његове жене Радојке.
Колико ју је волео и колико су били везани сведочи и реакција Раше Попова из једне емисије.Рекло би се да је то била љубав на први поглед. Обоје су били студенти књижевности када су се упознали. Раша је причао како је за време предавања покушавао да ухвати поглед лепе и достојанствене студенткиње, и на крају, када је успео, за њега, све до смрти није постојала ниједна друга жена, сем Редојке Милојевић Попов.
Поред љубави према књижевности, Рада и Раша делили су и љубав према деци. Трудили су се да и своју и туђу децу изведу на прави пут. Једно другом су били велика подршка и помоћ. Рада је радила као професор, а њене приче о ђацима Раши су често биле инспирација.
О болу због губитка његове Раде сведоче и сузе Раше Попова у једној емисији у којој је гостовао недуго након њене смрти.
Нежне, песничке природе, искрен и саосећајан, Раша није успео да сакрије колико му је тешко пао њен одлазак.
У емисији која се приказивала на Б92 “Хоћу да знам” из 2013, на питање новинарке: “Како сте”, Раша је искрено одговорио:
“Добро сам. Ноћас сам сањао како ме зове моја покојна жена”, рекао је и заплакао.
“Ето, кад ме питате како сам, да вам кажем”.
Обрисао је сузе, одмахнуо руком и дао све од себе да разговор настави нормално, достојанствено и емотивно.
Након Радојкине смрти, Раша је сваки пут када би улазио или излазио из стана помиловао њену слику, јер би тако имао осећај да су и даље у контакту.

Опанак (С.В)