Još od davnih dana kruži priča da na Zemlji ima ljudi koliko ima zvezda na nebu, tako da svako ima svoju zvezdu. Ona zasija kada se čovek rodi, a pada ili nestaje kada umre. Kada padne manja zvezda, onda se završio život običnog smrtnika, a ako je veća, veruje se da se radi o nekom vladaru ili osobi koja je zadužila na neki način čovečanstvo.
NARODNA VEROVANJA O ZVEZDAMA I DECI
Po verovanju, deci nije dozvoljeno da broje zvezde jer ako naiđu na svoju, ona će pasti i dete će umreti. Lična zvezda nas stalno prati, kuda god da pođemo, zvezda je sa nama.
U snu, kada je nesvesni deo najaktivniji i gde uvek stoji tanka linija između života i smrti, naša zvezda nikada ne spava, već neumorno bfi nad nama. I među zvezdama ima dobrih i loših. Zajedno sa Suncem i Mesecom žive u porodici, stalno se kreću i dogovaraju.
ROĐENI POD SREĆNOM ZVEZDOM…
Zato se kaže da stanje na nebu odgovara onome na Zemlji. Na tom verovanju zasniva se nauka o zvezdama koja treba da prepozna takva kretanja i kaže ljudima šta će im doneti radost, a šta tugu.
Kada je neko uspešan u svom poslu, stekne nenadanu popularnost, dobije nagrade na lutriji, preživi neku nesreću, pronađe (recimo) ćup pun zlata i tome slično, za te ljude postoji jedna jedina opšta odrednica, a ona je, da su rođeni pod srećnom zvezdom.
