Narodna verovanja i običaji koji ih prate prisutni su u svakom segmentu života kod Srba.
Ta verovanja nisu zaobišla ni dane u nedelji.
Petak je dan za koga je vezano možda najviše verovanja, pogotovo što se dugo smatrao baksuznim. Čak se veruje da i decu rođenu na ovaj dan prati baksuz tokom života.
Ove stvari nikako ne treba raditi petkom:
Petkom se nikako ne treba češljati, jer važi verovanje da od toga boli glava i da kosa sedi brže.
Često se mogu čuti izjave domaćica da petkom ne peru veš, ne usisavaju, niti rade bilo kakve druge kućne poslove. Neko se čak i ne kupa petkom ili ne seče nokte.
Veruje se da se petkom svi poslovi završavaju, a novi nikako ne započinju.
Sva ova verovanja se mogu dovesti u vezu sa hrišćanstvom, jer se petkom posti i tuguje za razapetim Isusom Hristom.
Još jednu stvar nikako ne treba raditi petkom, ukoliko želite da imate novca!
Veruje se da petkom nikako ne treba pozajmljivati novac, a ni vraćati dugove.
U pojedinim domaćinstvima važi pravilo da se petkom ništa ne daje iz kuće, a pogotove ne prehrambene namirnice životinjskog porekla.
Onaj ko prekrši pravilo, pa pozajmi nekome mleko, veruje se da će mu vukovi podavitit stoku.
Petkom naši stari nisu odlazii u vinograde, a izbegavaili su i da putuju.
Vezano za petak je zanimljivo i to da mnogi imaju posebne nazive za određen petak u godini!
Prvi petak posle mesečeve mene zove se Mladi petak.
U Mladi petak žene i devojke ništa ne rade od ženskih radova, ne gotove, hleb ne mese, ne šiju, a razlog je glavobolja.
Petak koji pada u Todorove nedelje zove se Ludi petak, petak u Strasnoj nedelji zove se Veliki petak, prvi petak po Uskrsu zove se Svetli, a Trojičine nedelje zove se Rusani petak.
