U Svetom Pismu piše da je đavo pali Lucifer(Anđeo Svetlosti). Za njega Gospod kaže da ga je video da je pao kao munja sa neba. On je glavni među palim Anđelima koji nisu hteli da nastave da žive po Volji Božijoj. Čim su odbili Volju Božiju odmah su pali sa neba i izgubili svoj visok položaj. Takođe su izgubili svoju radijantnu lepotu. Postali su monstrumi na koje se ne može gledati. U njihovoj prirodi nakon pada nema ničega dobrog, ljubaznog, pravednog, jednistvenog i istinitog.
Đavo, koji je nekad bio instrument uz pomoć koga su sijali pravda i osvećenje, odjednom je zbog svog protivljenja Bogu postao apsolutni instrument tame, mržnje, obmane, i kompletnog zla. On je to postao i večno će ostati u tami u koju pokušava da uvede sve što je Bog stvorio, a pogotovo čoveka. Kod njega nema promene i on ostaje u paklu večno. Njegov glavni cilj je da povuče na dole što više ljudi.
Đavo pogotovo napada čoveka koji pokušava da se sjedini sa Bogom. On ne može da podnese da se čovek uzvisuje na veću poziciju nego što je on imao pre njegovog pada. Zbog toga đavo ispaljuje najotrovnije strele prema takvom čoveku. On je postao i ostaje čovekoubica.
Pošto je đavo oličenje zla i obmane on se ne pokazuje jasno. Đavo preko misli utiče na um i na osećanja da bi obmanuo čoveka i odveo ga stranputicom. Ljudi obično sve što rade je prvo pod uticajem osećanja i misli. Neprijatelj ovo zna. Zbog toga đavo nadražajima i mislima uz naizgled logična objašnjenja oduzima čoveku savest. On obično koristi ljudske biološke potrebe u svoju korist. Isto se dešava i sa telom i dušom.
Ako je čovek oslobođen od strasti i loših navika on se lako odupire demonskim napadima. Ali, ako čovek ima strasti i loše navike onda je borba žustra i uvek je čovek gubi. Ipak, mi se možemo odbraniti uz pomoć blagodati koja je sa nama ako znamo svoj cilj i ako ispunjavamo zapovesti Božije.
Apostol nam predlaže da se odupremo đavolu i da će on pobeći. To je zaista tačno. Đavo nema dozvolu da iskušava čoveka direktno. Đavo ima dopuštenje da samo uz pomoć strasti, misli i imaginacije utiče na čoveka, a onda je čoveku ostavljena slobodna volja šta će dalje uraditi. Čovek tada može da odbije predloge i loša osećanja ili da prihvati napad i da uradi kako đavo želi. Ovo je najglavnija metoda koju đavo koristi da bi došao u kontakt sa čovekom. Ishod zavisi od čoveka, da li će se boriti ili predati.
Najdirektniji način odbrane je prizivanje Imena Božijeg u molitvi uz sećanje na naš cilj i konačnu destinaciju. Najbolji primer je naš Gospod koji se borio protiv neprijatelja u pustinji.
Đavo ne može da vidi budućnost niti da zna čovekove misli. On samo može na osnovu reči i pokazanih emocija čoveka da pretpostavi šta čovek razmišlja i šta će da uradi. Zbog toga on iritira čovekovo telo strastima i poplavljuje emocije zlim mislima. Kada đavo vidi da čovek teži nekom grehu koji mu je on predložio onda đavo znajući tajne čovekove želje radi sve da ga stavi u takvu situaciju u kojoj će žrtva podleći iskušenju i učiniti greh.
Đavo je po prirodi sličan umu. Veoma je brz, ne umara se, ne spava, ali je takođe i ne promenljiv u svom zlu. On se predstavlja u različitim oblicima i formama da bi činio zlo. On se kreće veoma brzo od jednog mesta do drugog i sve što može radi da bi se suprotstavio Volji Božijoj.
