1. Човек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи и безнаднији дужник према себи и свему око себе.
2. Шта вреди имати много и бити нешто, кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима?! Кад горка и неумитна, а невидљива беда прати човека у стопу, а тај лепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво привиђење.
3. Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха.
4. Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.
5. Кад се човек у својим мислима измири и спријатељи са једном ствари, онда пре или после почне за њу да налази потврде и у стварности.
6. Мирна времена и сређене прилике чине просечне људе још просечнијима, а бурна времена и велике промене стварају од њих компликоване природе.
7. Не спава и није срећан ни миран сваки онај ко се дању ведро смеје и слободно креће међу људима.
8. Доброта је у овом свету голо сироче.
9. Није страшно што се стари, слаби и умире, него што за нама долазе и надиру нови, млађи и друкчији. У ствари у томе и јесте смрт.
10. Само активни људи и њихова борбеност и безобзирност покрећу живот напред, али га само пасивни људи и њихова стрпљивост и доброта одржавају и чине могућим и подношљивим.
11. Сваки растанак изазива у нама двоструку илузију. Човек са којим се праштамо, и то овако, мање-више заувек, чини нам се много вреднији и достојнији наше пажње, а ми сами осећамо се много способнији за издашно и несебично пријатељство него што у ствари јесмо.
12. Није највећа будала онај који не уме да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина.
13. Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи.
14. Кметово је да ради, а агино да га пази. Јер, и травка треба и росу и косу.
15. Важно је колико човек има од живота и шта у животу начини од себе, од своје средине и свога потомства.
16. Врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.
17. Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу.
18. Толико је жива код слабог човека потреба да се вара и тако неограничена могућност да буде преварен.
19. Ја још нисам видео да је неко кога су добро истабанали то заборавио, али сам сто пута видео да људи заборављају и најлепше савете и поуке.
20. На крају, на правом и коначном крају, све је ипак добро и све се решава хармонично.
