Из Нушићеве Аутобиографије:
1. Брак је једна од ретких историјских појава код које се освајач потчињава побеђеном.
2. Брак је књига која се радо чита у првом издању, ређе у другом, кад застари постане класична, онда губи сваку вредност.
3. Између тамнице и брака има једно упоређење које би могло донекле, али само донекле да се примени. То је оно по коме је брак робија, и то: првих пет година робовања у тешком окову, других пет у лаком окову, трећих пет година робије без окова, док ћетвртих пет година робије осуђеник постаје слободњак, који се иначе слободно креће, а само увече долази у тамницу на ноћење.
4. Брак је уговор по којем човек једном у животу каже “Да” и преузима обавезу да то понавља целог живота.
5. Брак је појава код које два тела имају за одржавање еквилибритета заједнички, но замишљени ослонац, те услед тога врло лако губе равнотежу.
6. Брак је интересантна прича, гдекад и роман, са необично лепим почетком који личи на лирску песму, али често са рдјавом садржином и још чешће са неочекиваним свршетком.
7. Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресирано, које је интересантно само док је затворено.
8. Брак је једињење два елемента, од којих ипак сваки задржава своје особине. Једна кап стране киселине, канута у то једињење, врло га лако нагриза и раздваја у саставне делове.
9. Брак је ортачко предузеће, које може успевати само онда када га не поткрадају младји.
10. Брак је освојени град који никада није довољно обезбеђен од упада непријатеља.
11. Брак је пилула справљена по једном застарелом рецепту, уваљана у шећер, да би се лакше могла прогутати, па ипак често заседне у грлу.
12. Брак је привремено поравнање двеју парничних страна.
13. Брак су два пола која, зближена, достижу тропску, а удаљена враћају се својој леденој клими.
14. Брак је зараза која већ сама у себи садржи антитоксин. Болесници се најбоље осећају при високој температури, а рђаво при нормалној. Дијета није за препоруку, јер она само погоршава болест.
И на последњем месту, једна интересантна Нушићева причица о браку:
15. Ето само неколико мишљења на постављено питање: шта је то брак? Веле да је ипак најбоље обратити се искуству, да је оно једино кадро дати одговор. Отишао сам, дакле, једног дана искуству и упитао га:
– Шта је то брак?
– Брак да би био оно што се жели треба да има троје…
– Знам: муж, жена и кућни пријатељ.
– Не прекидај ме! – избрецну се на мене искуство. – Брак чини троје: љубав, поверење и стрпљење. Јеси ли, дакле, имао љубави?
– Јесам. Имао сам је према свим женама.
– То је више него што треба. А поверење?
– Код моје жене нисам успео никад да га стекнем.
– Уосталом, љубав и поверење и јесу мало спореднији, више декор брака. Главно је стрпљење.
– То сам имао.
– Е па ето ти одговора. Брак је стрпљење.
Ја сам стрпљења одиста имао, али морам овде учинити признање да су ме томе научили и привикли моји критичари. Наиме, мене су критичари увек тако женски грдили да сам у брак ступио са већ утврђеном навиком да подносим грдње.
